Na današnjem treningu u Smederevu bilo je i slatko, ali smo uspeli i da obradimo sposobnost koja nam pomaže kada naše potrebe i želje nisu zadovoljene, kada su frustrirane. Razvijali smo „imunitet psihe“ koju po OLI integrativnom psihodinamskom metodu nazivamo Sposobnost Tolerancije na frustraciju.
Nebojša Jovanović, kreator O.L.I. metoda u svojoj knjizi Sposobnost za ljubav i rad o ovoj sposobnosti govori:
„Šta je to što vas najviše frustrira? Šta najteže podnosite? Koje situacije izbegavate da ne biste došli u mogućnost da vam se desi ono što teško podnosite? Prisetite se nekih stvari koje vas jako frustriraju i koje teško podnosite, oko kojih se razbesnite, i pokušajte da definišete šta je tako frustrirajuće u njima, zašto je to tako teško podneti?
Ljudi razvijaju i brojne manipulativne veštine kako bi druge naterali da zadovolje potrebe čije osujećivanje ne mogu da podnesu. Broj tih manipulativnih veština, nelegitimnih načina zadovoljavanja potreba, je veliki i one značajno komplikuju i ugrožavaju ljudske odnose. Kažemo nelegitimnih jer se zadovoljavanje potrebe dobija manipulacijom, nekom vrstom iznuđivanja, a ne slobodnom voljom druge osobe. Manipulativne veštine onemogućavaju razvoj uzajamnosti u ljubavnim odnosima i pretvaraju ljubavni odnos u iznuđivanje i otimanje nečega što partner ne želi da daje.
U standardnim psihološkim rečnicima, frustracija se određuje kao: … emocionalna reakcija na određenu, spoljašnju ili unutrašnju prepreku ispunjenju određene želje. Toleranciju na frustraciju smo nazvali imunitet psihe jer je ova sposobnost osnov naše otpornosti na osujećenja koja život sa sobom nosi. Kao i fizički imunitet, tolerancija na frustraciju se razvija „pelcovanjem“ oslabljenim izazivačima – „optimalnim frustracijama“.
U psihološkom smislu, ontogenetski razvoj čoveka nije moguć bez frustracije; pri tome, nivo frustracije mora biti adekvatan konkretnoj razvojnoj fazi i dečjm kapacitetima, koji se mogu individualno razlikovati prema samim konstitucionim osobenostima.
Razvojem tolerancije na frustraciju, sposobnosti za odlaganje zadovoljstva i podnošenje nezadovoljstva, razvija se, zapravo, osobina koja nam je poznata kao strpljenje. Sposobnost podnošenja trpljenja koje donosi odlaganje zadovoljenja potrebe. (primetićemo da se reč strpljenje sastoji od s, skraćeno od sa, i trpljenje. Trpljenje sa nekim. Taj „neko“ s kojim smo sposobni da istrpimo frustraciju je u nama–naš pounutreni, konstantni objekt s kojim održavamo čvrstu unutrašnju povezanost, pa osećamo da nismo sami i možemo da izdržimo odlaganje).
Nisu svi ljudi podjednako osetljivi na različite vrste frustracija. Svako od nas je osetljiviji na neke vrste osujećenja potreba, dok ga druge ne uznemiravaju naročito. Jedna osoba može da „kulira“ na frustraciju koja drugu osobu „razludi“. Postoje određene grupe frustracija na koje čovek može biti posebno osetljiv. Dobro je znati koje su naše slabe tačke, na koje frustracije smo posebno ranjivi, a dobro je da to znamo i za ljude do kojih nam je stalo, s kojima sarađujemo.“
Nastavak Treninga psihologije uspeha usmeren je na uopoznavanje i trening razvoja ostalih bazičnih sposobnosti za obradu emocija, tako da se na sledećem susretu bavimo donošenjem odluka, koje su jako bitne u svakom treningu psihologije uspeha, odnosno razvijamo sposobnost Tolerancije na ambivalenciju.
Vaš kouč,
Mirjana
